Environment (србски)

Сељачки устанци у Холандији – шта стоји иза ...

03.11.2022

03.11.2022

Сељачки устанци у Холандији – шта стоји иза тога?

Кристијане ван дер Вал, министарка за природу и азотну политику, представила је почетком јуна холандски азотни план. Он предвиђа смањење емисије азота са 12 на 95 одсто. Овај план је изазвао велико негодовање код фармера у Холандији. Али зар иза ових наводних мера заштите животне средине не стоји много више него што се чини? И зашто се ове мере протежирају у временима претеће несташице хране? [continue reading]

License:

Creative Commons License: Attribution CC BY

Сељачки устанци у Холандији – шта стоји иза тога?

03.11.2022 | www.kla.tv/24045

Протестне акције холандских фармера, које трају од почетка јула, нису добиле скоро ни мало пажње у јавним медијима. Узрок је био план о азоту који је почетком јуна представила холандска министарка за природу и политику азота Кристијане ван дер Вал. Он предвиђа смањење емисије азота између 12 и 95 одсто, у зависности од региона. Ово има за циљ да се до две хиљаде тридесете године преполови загађење амонијаком. Конкретно, то би значило да би се забранила употреба азотних ђубрива и смањио број стоке коју би фармер могао да држи, за 30 одсто. То је зато што се из излучене урее ствара амонијак који завршава у природи, на пример у облику балеге. Према проценама владе, мере би приморале да се затвори око 30 одсто од садашњих 53.000 фарми, посебно мањих фарми и породичних пословања. Овај план је изазвао велико негодовање код фармера у Холандији. Осећају се издано јер су поштовали сва правила и дугорочно инвестирали. Недостаје им перспектива за пољопривреду. Од тада су разним протестним акцијама скренули пажњу на себе: блокирају путеве, али и приступ супермаркетима и окупљају се испред владиних зграда како би показали своје негодовање. Али зар иза ових наводних мера заштите животне средине не стоји много више него што се чини? И зашто се ове мере протежирају у временима претеће несташице хране због сукоба у Украјини? Зар вишак хране не би требало да буде циљ светске политике? Холандија није једина земља у којој су фарме на ивици пропасти. На пример, обавештајни портал Off Guardian извештава да су и у Великој Британији и у Сједињеним Америчким Државама успостављени програми за плаћање фармера да напусте посао и ставе своју земљу на располагање држави. У ЕС А ДЕ је инвеститорима већ продато преко 35,2 милиона хектара пољопривредног земљишта. У ЕС А ДЕ милиони пилића су убијени под изговором птичијег грипа, највећем светском извознику пилића и јаја, али и у Француској, Канади и Великој Британији. Осим тога, већ неко време расте цена гаса и нафте. Заједно са антируским санкцијама које несташице гаса и нафте чине готово неизбежним, овај развој догађаја врше притисак на пољопривреднике који већ раде на нивоу минималне егзистенције. Себи често више не могу да приуште повећане трошкове горива и енергије. Млекаре такође звоне на узбуну. Без гаса, млеко се не може прерадити. Сир, млеко и путер би у будућности могли да нестану са полица супермаркета. Све у свему, на Западу се назире неминовна катастрофа за снабдевање храном. Да ли је ово случајност или можда чак намерно изазвано? Фондација Рокфелер је двадесет осмог јула две хиљаде двадесете објавила извештај „Reset the Table: Извештај говори о озбиљним последицама у снабдевању храном којих у то време није било. Као решење за излазак из кризе, Рокфелерова фондација је видела потпуну трансформацију целокупног система исхране и са њом повезаног ланца за снабдевања. Само месец дана раније, Светски економски форум најавио је „Велико ресетовање“ са сличном визијом. У том циљу, ВЕ ЕФ је заједно са Уједињеним нацијама објавио заједнички извештај под називом „Трансормација система исхране”. Ту се кључним помињу дигитализација и централизација производње хране. Craig Rucker, председник Комитета за конструктивну сутрашњицу, рекао је за Epoch Times да У ЕН, ВЕ ЕФ и велике компаније као што су BlackRock и Vanguard раде заједно на преузимању контроле над храном у целом свету. Заиста, овај развој је актуелно видљив у Украјини, где аграрни и биотехнолошки гигант, Monsanto, DuPont и Cargill присвајају огромне хектаре пољопривредног земљишта. Заједно, ове америчке компаније су већ купиле око 17 милиона хектара пољопривредног земљишта у источној и јужној Украјини. У случају компанија Monsanto и DuPont, BlackRock и Vanguard су главни акционари. Вратимо се сада сељачким протестима у Холандији: са ове тачке гледишта, да ли тамошње мере заиста служе за „спасавање природе“ и „борбу против климатских промена“? Или овде видимо практичну примену циљева ВЕФ-а са централизацијом производње хране? Ово свакако треба даље посматрати.

from sak./faj.