Алуминијум у вакцинама - узрок Алцхајмерове болести и аутизма?

04.01.2025 | www.kla.tv/31501

Професор Кристофер Ексли је високо цењени биолог, највећи светски стручњак за алуминијум и члан Краљевског биолошког друштва. Само неколико научника постиже ово признање. Прошле године, финансирање његовог дугогодишњег рада на токсичности алуминијума је укинуто. Истраживао је утицај овог метала на болести као што су Алцхајмерова болест и аутизам и његову улогу као помоћног средства у вакцинама. Како је до овога могло доћи? У разговору са списатељицом Џеки Блек за „The Epoch Times“ и „The Looking Glass“, професор Ексли је рекао да је провео цео свој живот покушавајући да одговори на једно горуће питање: Какву улогу у животу игра алуминијум? Почело је 1980-их када је Ексли истраживао зашто рибе умиру у закисељеним језерима и рекама и схватио је да умиру од тровања алуминијумом. Алуминијум, који је претходно био заробљен у стенама и глинама или је био рециклиран у животној средини путем силицијум диоксида, постао је кроз процес ацидификације биолошки доступан, као резултат киселих киша и тако је ушао у биолошки циклус живота. Данас конзумирамо алуминијум кроз прерађену храну, пијемо га кроз воду и кувамо у алуминијумским лонцима и тигањима јер су многе шерпе сада направљене од елоксираног алуминијума. Налази се у храни за бебе, козметици и као главни састојак многих вакцина. Ексли и његов тим истражују већ више од 30 година и написали су више од 200 радова о алуминијуму. Ексли је 2017. објавио научни чланак који показује јасну везу између токсичности алуминијума и Алцхајмерове болести. Неколико година касније, 2020. године, Екслијева група је објавила свој револуционарни рад упоређујући нивое алуминијума у мозгу људи са Алцхајмеровом болешћу, мултиплом склерозом и аутизмом у Nature's Scientific Reports. Утврђено је да мозак људи са Алцхајмером, аутизмом и мултиплом склерозом има повишен ниво алуминијума. У време објављивања овог чланка, Екслијево истраживање је већ прешло на алуминијумске адјувансе и вакцине, област истраживања којом су се бавили дуги низ година. У једној објављеној студији о алуминијуму у вакцинама, Ексли је између осталог написао: „Алуминијумске соли су уобичајени адјуванси у вакцинама које се дају деци. […] На пример, педијатри одговорни за спровођење распореда вакцинације деце изгледа да нису информисани о својствима алуминијумских адјуванса и о томе како они делују у вакцинама. “ Зато што су стопе аутизма и Алцхајмерове болести већ деценијама у порасту. Центри за контролу и превенцију болести су 2021. године известили да око 1 од 44 деце старости од осам година у Сједињеним Државама има дијагнозу поремећаја из спектра аутизма, према подацима из 2018. Ово је огроман пораст у односу на прву познату америчку студију о аутизму из 1970. године, која је открила стопу мању од 1 на 10.000. Стопа Алцхајмерове болести порасла је за више од 145 процената између 2000. и 2019. године. Упркос порасту ових болести, Екслијево истраживање Алцхајмерове болести и аутизма код великих добротворних организација посвећених овим болестима, није изазвало ништа осим ћутања. И чини се, да га је универзитет у Килу, где је радио, само толерисао, без промовисања његових резултата или издавања саопштења за јавност. Према Екслију, за разлику од Big Pharm-е, und Big Tech-а, алуминијумски лоби остаје углавном непримећен, али је вероватно најмоћнији од свих. Ексли је рекао: „То је тихи 'велики брат' који, иако се ретко изјашњава о токсичности алуминијума код људи, увек је ту да подржи безбројне индустрије које зависе од његовог производа. Тако је значајно истраживање професора Екслија „обезвређено“ и уместо тога, у јулу 2021. год. универзитет је повукао средства за његово истраживање. Ексли је поводом тога рекао: „Мислим да је притисак створен ван универзитета. Повезали смо алуминијум са Алцхајмеровом болешћу говорећи сваком ко би хтео да чује: Ако немате алуминијум у мозгу, нећете добити Алцхајмерову болест у нормалном животу." Али Ексли верује да је такође научни рад, који су он и његов тим објавили о алуминијуму као помоћном средству у вакцинама, навео администраторе универзитета у Килу, да га ућуткају. Зато што AstraZeneca производи вакцину против КОВИДА-19 на основу кампуса у Килу. Према Екслију, Фондација Била и Мелинде Гејтс, која је много уложила у истраживање и финансирање вакцина, такође је један од донатора универзитета. Оно што се дешава професору Екслију је један типичан пример дуге историје цензурисања неподобне науке и клеветања оних који инсистирају на унапређењу таквог истраживања. На питање како се овај покварени систем може поправити, рекао је: „Наука не може напредовати ако финансирање долази од индустрије, владе и великих добротворних организација, од којих све имају значајне, сопствене интересе и којима се не може веровати. […]" Ексли је сада у пензији, иако каже, да би у било које време наставио своје истраживање чим би се обезбедила средства.

од ch.

Извори/линкови: -