Измишљена мождана смрт је пословни модел за донацију органа - интервју са др. Полом Берном

02.12.2024 | www.kla.tv/31597

Партија „FDP“ у немачком Бундестагу недавно је поднела предлог за проширење дефиниције смрти као предуслова за донацију органа. У будућности би престанак рада срца такође требало да буде основа за узимање органа. До сада је морао да се обезбеди доказ неповратног губитка функције мозга, односно мождане смрти. У другим земљама, као што су Швајцарска, Велика Британија и САД, донације органа након срчаног застоја су већ дозвољене. Људи који су претрпели срчани удар могу бити реанимирани у одређеним случајевима. Али када срце не куца, мозак не добија кисеоник, а након отприлике три до пет минута, мождане ћелије почињу да умиру. У неком тренутку се каже да ово наводно узрокује мождану смрт. Међутим, како је Kla.TV већ показала у разним документарцима, мождана смрт није научна чињеница. [www.kla.tv/Organspende/16309]. Нехро-натолог и клинички професор педијатрије др. Пол Берн каже у кратком разговору приказаном у наставку: „Комитет Харварда измислио је мождану смрт.” Он мисли на концепт мождане смрти који је 5. августа 1968. године створио Ad-Hoc комитет на универзитету Харвард. Др. Пол Берн је 1975. године био лекар на Медицинском универзитету у Охају, САД. Лечио је дете које није самостално дисало. ЕЕГ - мерење електричне активности мозга, није открио никакву мождану активност, чак ни два дана касније. На др. Берна је тада вршен притисак да дозволи вађење органа. Међутим, он је наставио са терапијом и дечак је преживео. Овај упечатљиви догађај је био узрок, да се др. Берн интензивно посветио овој теми. Дакле, ако чак и људи са можданом смрћу могу поново да живе, како се може дозволити да се изврши трансплантација органа након срчаног застоја и периода чекања од пет минута, које томе следи? Зар ово не повећава ризик од превременог окончања живота прераним вађењем органа? Послушајте разговор са др. Берном, које још друге важне ствари има да каже о трансплантацији органа: Др. Берн: „Комитет Харварда. Овај комитет је измислио мождану смрт. Комитет није спровео никакве студије на псима, мачкама или пацовима. Нису прикупљали податке о људима. Једноставно су измислили мождану смрт. Нису имали податке о пацијентима. Нису имали основне научне студије. И знам да је заиста страшно знати то. То не чини ситуацију бољом. После тога бива горе. Многи људи мисле да је мождана смрт синоним за плитке мождане таласе. Нису чак ни обавезни да ураде тест можданих таласа. Они то никада нису ни радили. Прегледали су девет пацијената, и код двојице су мождани таласи и даље били активни. А онда су дошли до закључка да више није потребно утврдити мождане таласе. Дакле, више није потребно тражити мождане таласе." Водич разговора: „Дакле, када хоће да врше трансплантације на људима, кажу да су мождани мртви... Др. Берн: "Сви они су живи." Водич разговора: „Sie sind alle am Leben und könnten vollständig wiederhergestellt werden.“ Др. Берн: „Сви су они још живи“ Водич разговора: „Значи, одузимају се органи људима који су на неки начин свесни, али једноставно не могу да комуницирају?“ Др. Берн: „Једна је ствар не показати свест, онда говоримо о несвесном. Али несвесно не значи да нема свести. То само значи да не можемо препознати свест. То је разлика.“ Водич разговора: „Значи, прилично је субјективно, зар не?“ Др. Берн: „Тачно. Да ли човек показује свест или не, не говори ништа о томе да ли је жив или мртав. Водич разговора: „Тачно.“ Др. Берн: „Бол је једна од оних ствари које су стварне и на које треба да обратимо пажњу. Бол показује телу да нешто није у реду и даје прилику да се излечи. Само зато што особа не може да покаже бол не значи да је не боли. Веома добар пример за то је да када ваде органе, дају лекове који паралишу да престану да се крећу и да се мигоље.“ Водич разговора: „Ох, страшно.“ Др. Берн: „Чак и ако се не померају или мигоље, када их пресечете, њихов број срчаних откуцаја се повећава и крвни притисак расте, јер је то одговор на бол. Али они више не могу да покажу да их боли." Водич разговора: „Зато што су парализовани, медицински, зато више не могу да реагују, зар не?“ Др. Берн: "Да." Водич разговора: „Ох, то је ужасно.“ Др. Берн: „Постаје јако гадно ако се обрати пажња на то. У сваком случају, мождана смрт је измишљена првенствено за добијање органа. Али и да не трошимо новац на лечење људи који никада неће добити посао, који ће само живети а не умирати. Дакле, погледајте шта је мождана смрт: то је првенствено начин да се дођу до органа. А начин на који мождана смрт функционише је да они привлаче свештенство и пастире да се укључе и ангажују. За трансплантацију органа постоји одређени подносилац захтева. А овај подносилац је обично веома љубазна особа која је прикладно одевена и која је пријатељ родбине. „Желите ли шољицу кафе?“ Ох, знам, ово мора да је страшно за Вас. Учинићемо све што можемо да вам помогнемо.” И све ово је део индоктринације и користи се за добијање органа. Видите, не можете добити органе од леша. Сваки орган који се пресађује је здрав орган. А здраве органе можете добити само од живих људи. Не можете да добијете органе за трансплантацију од леша.“ Водич разговора: „Значи, боље да то немате у документима?“ Др. Берн: „Ствари које вам причам, не би смели ни да знате. Јер ако их знате, узнемирићете се. Као што сте сада сва тројица узнемирени због тога, и то је такође ваше право. Јер чије органе хоће? Желе органе од... свакако деце, али посебно оних од 16 до 30 година. Ваш живот је у питању. Када су у несвесном стању и на респиратору, желе њихове органе. И чине све да дођу до органа. А када се органи једном уклоне, више се не могу реанимирати. Дакле, оно што раде је... Они кажу рођацима: "Ваша ћерка Сали би желела да учини нешто добро... ово је један од начина да направите нешто добро од ове трагедије." Или: ”Ваш син…” И док су до сада добијали органе од људи страдалих у саобраћајној несрећи или од ватреног оружја, сада добијају много више органа од предозираних наркомана него од несрећа и прострелних рана заједно. У Охају, сваког дана од предозирања, умире осам људи. Тако добијају своје органе, и то је оно што желе. И шта они раде? Они дају полицајцима лек за хитне случајеве Наркан, који делује насупрот дроги. То шаље људе који су се предозирали на хитну помоћ. Али то им не спасава живот, само делује тако да заврше у хитној помоћи. И тако добијају своје органе." Водич разговора: „То је тако ђаволски одвратно“ Др. Берн: : „Ох, да, стварно јесте. Веома је гадно.“

од sak.

Извори/линкови: -