Ова веб страница користи колачиће. Колачићи нам помажу да пружимо наше услуге. Коришћењем наших услуга, пристајете на нашу употребу колачића. Ваши подаци су безбедни код нас. Не делимо никакве ваше аналитичке податке или контакт податке са трећим лицима! Више информација можете пронаћи у Politika privatnosti.
Subtitle "Afrikaans" was produced by machine.Subtitle "አማርኛ" was produced by machine.Subtitle "العربية " was produced by machine.Subtitle "Ārāmāyâ" was produced by machine.Subtitle "azərbaycan dili " was produced by machine.Subtitle "беларуская мова " was produced by machine.Подзаглавието "България" е създадено от машина.সাবটাইটেল "বাংলা " মেশিন দ্বারা তৈরি করা হয়েছিল।Subtitle "བོད་ཡིག" was produced by machine.Subtitle "босански" was produced by machine.Subtitle "català" was produced by machine.Subtitle "Cebuano" was produced by machine.Subtitle "ગુજરાતી" was produced by machine.Subtitle "corsu" was produced by machine.Podtitul "Čeština" byl vytvořen automaticky.Subtitle "Cymraeg" was produced by machine.Subtitle "Dansk" was produced by machine.Untertitel "Deutsch" wurde maschinell erzeugt.Subtitle "Untertitel" was produced by machine.Ο υπότιτλος "Ελληνικά" δημιουργήθηκε αυτόματα.Subtitle "English" was produced by machine.Subtitle "Esperanto" was produced by machine.El subtítulo "Español" se generó automáticamente.Subtitle "Eesti" was produced by machine.Subtitle "euskara" was produced by machine.Subtitle "فارسی" was produced by machine.Subtitle "Suomi" was produced by machine.Le sous-titrage "Français" a été généré automatiquement.Subtitle "Frysk" was produced by machine.Subtitle "Gaeilge" was produced by machine.Subtitle "Gàidhlig" was produced by machine.Subtitle "Galego" was produced by machine.Subtitle "Schwizerdütsch" was produced by machine.Subtitle "هَوُسَ" was produced by machine.Subtitle "Ōlelo Hawaiʻi" was produced by machine.Subtitle "עברית" was produced by machine.Subtitle "हिन्दी" was produced by machine.Subtitle "Mẹo" was produced by machine.Podnaslov "Hrvatski" generiran je automatski.Subtitle "Kreyòl ayisyen " was produced by machine.A magyar felirat gépi fordítással (MI) készült. Subtitle "Հայերեն" was produced by machine.Subtitle "Bahasa Indonesia " was produced by machine.Subtitle "Asụsụ Igbo " was produced by machine.Textun"Íslenska" var framkvæmt vélrænt.Sottotitoli "Italiano" sono stati generati con l'intelligenza artificiale.字幕は"日本語" 自動的に生成されました。Subtitle "Basa Jawa" was produced by machine.Subtitle "ქართული" was produced by machine.Subtitle "қазақ тілі " was produced by machine.Subtitle "ភាសាខ្មែរ" was produced by machine.Subtitle "ಕನ್ನಡ" was produced by machine.Subtitle "한국어" was produced by machine.Subtitle "कोंकणी語" was produced by machine.Subtitle "کوردی" was produced by machine.Subtitle "Кыргызча" was produced by machine.Subtitle " lingua latina" was produced by machine.Subtitle "Lëtzebuergesch" was produced by machine.Subtitle "Lingala" was produced by machine.Subtitle "ພາສາ" was produced by machine.Antraštė "Lietuvių" buvo sukurta mašina.Subtitle "Latviešu" was produced by machine.Subtitle "fiteny malagasy" was produced by machine.Subtitle "te reo Māori" was produced by machine.Subtitle "македонски јазик" was produced by machine.Subtitle "malayāḷaṁ" was produced by machine.Subtitle "Монгол хэл" was produced by machine.Subtitle "मराठी" was produced by machine.Subtitle "Bahasa Malaysia" was produced by machine.Subtitle "Malti" was produced by machine.Subtitle "မြန်မာစာ " was produced by machine.Subtitle "नेपाली" was produced by machine.Ondertitels "Nederlands" machinaal geproduceerd.Subtitle "Norsk" was produced by machine.Subtitle "chiCheŵa" was produced by machine.Subtitle "ਪੰਜਾਬੀ" was produced by machine.Podtytuł "Polska" został utworzony przez maszynę.Subtitle "پښتو" was produced by machine.Legenda "Português" foi gerada automaticamente.Subtitle "Română" was produced by machine.Subtitle "Язык жестов (Русский)" was produced by machine.Субтитры "Pусский" были созданы машиной.Subtitle "Kinyarwanda" was produced by machine.Subtitle "सिन्धी" was produced by machine.Subtitle "Deutschschweizer Gebärdensprache" was produced by machine.Subtitle "සිංහල" was produced by machine.Subtitle "Slovensky" was produced by machine.Subtitle "Slovenski" was produced by machine.Subtitle "gagana fa'a Samoa" was produced by machine.Subtitle "chiShona" was produced by machine.Subtitle "Soomaaliga" was produced by machine.Titra "Shqip" u krijua automatikisht.Превод "србски" је урађен машински.Subtitle "Sesotho" was produced by machine.Subtitle "Basa Sunda" was produced by machine.Undertext "Svenska" är maskinell skapad.Subtitle "Kiswahili" was produced by machine.Subtitle "தமிழ்" was produced by machine.Subtitle "తెలుగు" was produced by machine.Subtitle "Тоҷикй" was produced by machine.Subtitle "ภาษาไทย" was produced by machine.ንኡስ ኣርእስቲ "ትግርኛ" ብማሽን እዩ ተፈሪዩ።Subtitle "Türkmençe" was produced by machine.Subtitle "Tagalog" ay nabuo sa pamamagitan ng makina.Altyazı "Türkçe" otomatik olarak oluşturuldu.Subtitle "татар теле" was produced by machine.Subtitle "Українська " was produced by machine.ذیلی عنوان "اردو" مشین کے ذریعہ تیار کیا گیا تھا۔Subtitle "Oʻzbek" was produced by machine.Phụ đề được tạo bởi máy.Subtitle "Serbšćina" was produced by machine.Subtitle "isiXhosa" was produced by machine.Subtitle "ייִדיש" was produced by machine.Subtitle "Yorùbá" was produced by machine.字幕 "中文" 由机器生成。Subtitle "isiZulu" was produced by machine.
kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV не носи отговорност за некачествен превод.অপর্যাপ্ত অনুবাদের জন্য kla.TV কোন দায় বহন করে না।kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV nenese žádnou odpovědnost za chybné překlady.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV übernimmt keine Haftung für mangelhafte Übersetzung.kla.TV accepts no liability for inadequate translationΗ kla.TV δεν φέρει καμία ευθύνη για ανεπαρκή μετάφραση.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV no se hace responsable de traducciones incorrectas.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV n'assume aucune responsabilité en cas de mauvaise traduction.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV ne preuzima nikakvu odgovornost za neadekvatne prijevode.kla.TV accepts no liability for defective translation.A Kla.TV nem vállal felelősséget az esetleges fordítási hibákért.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV tekur enga ábyrgð á áræðanleika þýðingarinnarKla.TV non si assume alcuna responsabilità per traduzioni lacunose e/o errate.Kla.TV は、不適切な翻訳に対して一切の責任を負いません。kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV neprisiima jokios atsakomybės už netinkamą vertimą.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV aanvaardt geen aansprakelijkheid voor foutieve vertalingen.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV nie ponosi odpowiedzialności za wadliwe tłumaczenie.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV não se responsabiliza por traduções defeituosas.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV не несет ответственности за некачественный перевод.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV nuk mban asnjë përgjegjësi për përkthime joadekuate.kla.TV не преузима никакву одговорност за неадекватне преводе..kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.Kla.TV tar inget ansvar för felaktiga översättningar.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV ንዝኾነ ጉድለት ትርጉም ዝኾነ ይኹን ሓላፍነት ኣይቅበልን እዩ።kla.TV accepts no liability for defective translation.kla. Walang pananagutan ang TV sa mga depektibong pagsasalin.kla.TV hatalı çeviriler için hiçbir sorumluluk kabul etmez.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV عیب دار ترجمہ کے لیے کوئی ذمہ داری قبول نہیں کرتا ہے۔kla.TV accepts no liability for defective translation.Kla. TV không chịu trách nhiệm về bản dịch không đầy đủ.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV accepts no liability for defective translation.kla.TV 对翻译质量问题不承担任何责任。kla.TV accepts no liability for defective translation.
Википедија – алат за манипулацију глобалних стратега
Википедија се сматра највећом збирком знања на свету, али ко заправо одлучује о томе које ће информације тамо бити видљиве и који интереси стоје иза финансијских подржавалаца? Ова емисија завирује иза кулиса Фондације Викимедија и осветљава везе са утицајним фондацијама, тајним службама, великим донаторима, компанијама и међународним мрежама. Узбудљиво истраживање о новцу, утицају и питању колико енциклопедија заиста може бити слободна.
[читај даље]
[Модератор:] У време интернета довољан је један једноставан упит за претрагу па да се у року од неколико секунди добију одговори на готово свако питање. Веома често пут води на једну страницу: Википедију.
Оно што је почело као дигитални лексикон, данас је далеко више од тога. Википедија спада међу најкоришћеније изворе на интернету и сматра се највећим онлајн лексиконом на свету.
Али на ову платформу у својим истраживањима не наилазе само људи.
Википедија у 2025. години бележи пораст броја прегледа од 50 процената, који се приписује све већој употреби од стране вештачке интелигенције.
Показује се јасан тренд ка индиректном коришћењу Википедије путем кратких одговора претраживача и апликација вештачке интелигенције.
Википедија стога одавно није само лексикон који читају људи. Овај онлајн инструмент све више је део дигиталне инфраструктуре знања са гигантским утицајем на цело човечанство, јер – знање је моћ!
Википедија се сама хвали као „слободна енциклопедија“. Али колико је та моћ знања заиста слободна?
Уз ову емисију водимо вас на узбудљиво путовање иза кулиса Википедије и бацамо поглед на финансијске снаге у позадини, као и на њихове циљеве.
Добро дошли на Kla.TV!
[Говорник:] Како је све почело
[Модератор:] У марту 2000. интернет предузетник Џими Вејлс и докторанд филозофије Лари Сангер покренули су заједнички пројекат. Преко фирме Bomis основали су онлајн енциклопедију на енглеском језику Nupedia.
2001. Џими Вејлс је затим започео пројекат Википедија. Википедија је првобитно била замишљена само као претходна фаза за чланке Nupedia, али је привукла многе актере и развила велику сопствену динамику.
Дана 15. јануара 2001. пројекат је коначно постао доступан на сопственој адреси wikipedia.com. Овај дан се данас сматра даном рођења Википедије.
[Говорник:] Несебичан пројекат?
[Водитељ:] Онлајн енциклопедија је до 2025. обухватала преко 66 милиона енциклопедијских чланака на више од 350 језика. Википедија је тиме највећа онлајн енциклопедија и највећа збирка знања у свету.
Увек се изнова истиче такозвани вики-систем, помоћу којег корисници не само да могу да читају Википедијине странице, већ и сами да их мењају.
Изглед саме странице је једноставан и не оставља утисак да су на њему радили високоплаћени веб-дизајнери. Тај штедљиви утисак је подржан и позивом на донације – као да су њени управљачи упућени на подршку, као да је реч о непрофитном пројекту несебичних волонтера. Ни речи о милионским новчаним токовима, о суровим интересима највећих финансијера, као и о тајним службама, о којима ћемо одмах говорити.
[Говорник:] Манипулација и клевета
[Говорница1:] Године 2015. два немачка филмска ствараоца и аутора, Маркус Фидлер и Франк-Михаел Шпер, објавили су документарни филм „Тамна страна Википедије“ – детаљну анализу објективности Википедије.
Овај документарац на примеру швајцарског историчара др Данијела Гансера и његових предавања о урушавању Светског трговинског центра 11. 9. 2001. јасно показује да се уноси о одређеним личностима и геополитичким темама циљано манипулишу. У својим истраживањима Маркус Фидлер је такође наишао на то да међу писацима Википедије постоји унутрашњи круг са јасном хијерархијом. Покушаји исправке таквих чланака оцењују се као „вандализам“ или се замрзавају техничким блокадама. На тај начин се спречава објективан и неутралан рад спољних сарадника, а политички непожељни прикази догађаја, особа или веза се цензуришу.
[Модератор:]
Такође је упадљиво код Википедије да се скоро сви слободни медији и просветитељи, као и резултати истраживачког новинарства, клеветају циљаним коришћењем борбених појмова као што су „теорија завере, односно теоретичар завере“. И то упркос томе што се Википедија према споља представља као „слободна енциклопедија“. Маркус Фидлер долази до закључка да се Википедија користи за веома циљано ширење клевета.
[Говорник:] Утицај тајних служби
[Говорница1:] Лари Сангер, један од двојице оснивача Википедије, био је до 2002. године активан као „главни организатор“, пре него што је напустио пројекат након једне свађе. Замерио је Википедији да је инструмент контроле америчког естаблишмента, коме припадају и ЦИА, ФБИ и друге америчке тајне службе.
Према Сангеру, и тајне службе врше утицај на Википедију. По његовом мишљењу, оне онлајн енциклопедију циљано користе као инструмент у такозваном „информационом рату“.
„Имамо доказе да су још 2008. године рачунари ЦИА и ФБИ коришћени за уређивање Википедије“, рекао је суоснивач Википедије.
Студент информатике Вирџил Грифит је са своје стране развио програм којим су се ИП-адресе уредника чланака Википедије могле пратити уназад до ЦИА и ФБИ. Касније је осуђен на затворску казну због сајбер криминала.
Википедијин суоснивач Лари Сангер је, међутим, лично потврдио да се рачунари ЦИА-е и ФБИ-ја користе за обраду Википедијиних чланака.
Рачунари ЦИА-е коришћени су за уклањање броја жртава из Ирачког рата и за уређивање стотина Википедијиних чланака. То је укључивало уносе о бившем иранском председнику Махмуду Ахмадинеџаду, кинеском нуклеарном програму и аргентинској морнарици.
Такође, бивши шеф ЦИА-е Вилијам Колби лично је вршио измене у сопственом Википедијином уносу. Притом је успехе наведене тамо приказао повољнијим.
А ФБИ је уклонио ваздушне и сателитске снимке америчког војног затвора Гвантанамо на Куби.
[Говорник:] Траг моћи
[Говорница1:] Други Википедијин суоснивач Џими Вејлс је 2003. године такође био међу оснивачима Фондације Викимедија. Од тада је члан Кураторијума.
Исте године Џими Вејлс је пренео права на Википедију на „Фондацију Викимедија“ (ВМФ), непрофитну организацију са седиштем у Сан Франциску, која се редовно финансира великодушним донацијама познатих финансијера као што су Џорџ Сорош или Фондација Рокфелер. Фондацијом управља „Одбор повереника“, управни одбор коме припада и Вејлс.
[Модератор:] Вејлса је 2007. године Светски економски форум обучио као МЛАДОГ ГЛОБАЛНОГ ЛИДЕРА. Овај програм је развио оснивач СЕФ-а и високостепени слободни зидар Клаус Шваб.
На ове организације и везе ћемо ускоро детаљније ући.
[Говорник:] Главни финансијери сви седе у „Комитету 300“.
[Модератор:] Википедија поред великодушних приватних донатора као што је Марк Цукерберг има и друге финансијере. Наиме, она се највећим делом финансира преко „Фондације Викимедија“:
[Говорница1:] Међу њеним најзначајнијим донаторима је Фондација Алфреда П. Слоуна. Она је финансирала Викимедију од 2008. са преко 14 милиона америчких долара. Од 2011. потпредседник Фондације Алфреда П. Слоуна, Дорон Вебер, има позицију у Кураторијуму Фондације Викимедија. Фондацију је основао Алфред Слоун (1875 - 1966). Он је био члан Комитета 300 – организације која је под председништвом масонске породице Виндзор.
Остали чланови овог комитета, који се налази на нивоу 4 међународне масонске хијерархије, спадају међу главне финансијере Фондације Викимедија.
На листи највећих донатора Фондације Викимедија, која је власник Википедије, даље се наводе Фондација Рокфелер, Гугл и Епл. Међу осталим донаторима налази се и Фондација Гејтс. Династија Рокфелер припада најмоћнијим масонским породицама света. Фондацију Гејтс основао је високорангирани масон Бил Гејтс, члан масонске ложе Роза Стела Венторум. Дејвид Рокфелер старији, Дејвид Рокфелер млађи, као и Бил Гејтс, такође су чланови Комитета 300.
Још један донатор, између осталог са донацијом од 2 милиона америчких долара 2018. године, јесте амерички милијардер Џорџ Сорош. Фондација Отворено друштво ОСФ Џорџа Сороша већ је 2008. године пружила средства Фондацији Викимедија. Сорош је такође члан Комитета 300. Поред тога, Сорош је, уз Фонд браће Рокфелер и Фондацију Форд, значајан финансијер скандалима обавијене Фондације Тајдс, која је између осталог управљала фондом Фондације Викимедија у износу од 62,9 милиона долара 2021. године.
Фондација Тајдс добила је називе као што су „Џорџ Сорошов омиљени управник новца“, на немачком „George Soros' bevorzugter Finanzverwalter“, или „организација тамног новца“, јер је прикривала везе између донатора и финансираних организација.
Мелиса Хагеман, која је 2015. именована у саветодавни одбор Фондације Викимедија, такође је била виши програмски менаџер у Фондацији Отворено друштво, коју води Сорош, скраћено ОСФ.
Такође је Етан Цукерман, учесник ВЕФ програма Global Leaders for Tomorrow 2003. и Young Global Leaders 2005, Посебни саветник председника Фондације Отворено друштво и од 2007. године члан саветодавног одбора Викимедије.
Међу годишње наведене велике донаторе Фондације Викимедија такође спадају технолошки гиганти Епл, Мајкрософт и Гугл. Али иBlackRock, JPMorgan, Pfizer, Walt Disney и Банка Америке припадају финансијерима.
Масонске везе ових организација су документоване на www.vetopedia.org.
[Говорник:] Закључак до сада
[Модератор:] Очигледно је да Википедија није несебичан пројекат волонтерских програмера. Напротив, реч је о гигантској бази података чији уноси имају огроман утицај на размишљање човечанства. Било преко резултата вештачке интелигенције или интернет претрага, не може се заобићи Википедија. Ко контролише ову базу података, може стећи значајан утицај на то које информације људи примају и како формирају своје мишљење. Утолико је важније бавити се позадином и интересима финансијера. При томе упада у очи да масонство, Комитет 300, Светски економски форум и Млади глобални лидери играју велику улогу.
[Говорник:] Различити интереси? Пре ће бити да није тако…
[Модератор:] Ко се бави структуром моћи самозване „светске елите“, утврдиће да све поменуте организације чине пирамидалну структуру моћи и на крају следе заједнички циљ.
У свом говору на 22. АЗК, оснивач Kla.TV Иво Сасек је импресивно изложио како је овај „масонски клуб“ устројен и какав се зао циљ следи. За боље разумевање целине топло препоручујемо овде приказану емисију у пуној дужини: Тајно учење високостепених масона: „Сатана је Бог“. [https://www.kla.tv/39402]
[Иво:] „Зато постоји толико дефиниција скривене светске владе. За једне је то Билдерберг група, за друге Комитет 300 или ЦФР, па опет Светски економски форум или тренутно све више свеобухватна хоботница: БлекРок, Вангард, Стејт Стрит и слично. (...)“
На крају се ради о клубу. Мора се једноставно разумети да је веома много тога што нам се представља као такмичарска борба, било на политичком, економском, научном, верском или чак војном нивоу, у ствари само различите функције једног те истог система светске владавине. Све до ратних игара, са жртвовањима. Ако сада мало прођемо кроз ове масонске организације у њиховој пирамидалној структури одозго надоле, онда само следимо црвену нит структуре моћи са њеним јасно прописаним областима задатака. То су сви органи који се међусобно допуњују једног те истог такозваног „клуба светске владавине“. На самом врху пирамиде влада такозвани „Савет 3“. (...)
[Модератор:] Иво Сасек у даљем тексту објашњава структурни успон пирамиде моћи и затим показује где се налази Комитет 300. Сећамо се повезаности неких Википедија актера са овом организацијом.
[Иво:] „Затим долази ‚Комитет 300‘, чијим председавањем руководи шеф британске краљевске куће. Овде се окупљају црно племство, најбогатије породице западног света, које, као што је познато, већ вековима радо контролишу своје владе. Неке значајне чланове видите приказане позади. Да, ту су. То су неки чланови.“
[Модератор:] Овде приказана пирамида у потпуности представља структуру моћи такозваних светских владара, при чему се мора напоменути да групација која је постављена испод није у потпуности упућена у тајне групације изнад ње. Стога регионалне масонске групације овде нису наведене. Оне немају појма о укупној конструкцији и на многим местима обављају драгоцен посао за друштво.
[Говорник:] Завршни закључак
[Модератор:] Драги гледаоци, Википедија је очигледно манипулативно средство у рукама неколицине појединаца и организација које дефинитивно не мисле добро свету. Актери чине огроман, углавном затворен круг моћи. Они следе сопствене агенде, режирају ратове у којима подједнако профитирају од разарања и обнове. Манипулацијом медија које поседују прикривају своје злочине и клеветају критичаре преко платформи као што је Википедија, без и најмањег скрупула.
Кла.ТВ је детаљно открила хиљаде примера и изнела на видело организаторе.
Као противтежу Википедији, Иво Сасеk из руководства Кла.ТВ-а основао је пре неколико година платформу Ветопедија – енциклопедију која стално расте и истински је слободна, са хиљадама уноса људи и висококвалитетним резултатима истраживања. Поред оштећења од вакцина, оштећења од мобилне телефоније, искустава ритуалног насиља и многих других ствари, тамо се налази и рубрика Оснивања масонских ложа, платформа која живи од вашег учешћа, без позива на донације, цензуре или манипулативних финансијских сила у позадини.
Хвала што нам помажете да Ветопедију попунимо новим уносима, да ширимо ову емисију и створимо јасноћу.
[https://www.kla.tv/42289]
Ветопедија – слободна енциклопедија супротних гласова
Јавно мнење се усмерава. Елитни моћни савези, њихови медији и претраживачи вођени вештачком интелигенцијом одређују актуелне наративе – а они се прихватају као валидна стварност. Међутим, приче о патњи милиона оштећених људи дају другачију слику.
Ветопедија даје глас превареном човечанству!
Време је да се усмери пажња на светске заверенике и да се обим њиховог деловања учини видљивим светској јавности!
Ветопедија објављује извештаје сведока и темељна истраживачка истраживања.
Са десетинама хиљада обезбеђених доказа, спреман је свеобухватан приручник за независне анализе лекара, новинара, политичара и научника – који стално расте!
Бесплатан приступ је могућ и интернационално: Платформа је припремљена на више од 30 језика.
Ово су тематске рубрике Ветопедије:
Штете од вакцина ? www.vetopedia.org/impfschaden
Преко 100.000 сведока извештава о штетама од вакцина. Више од 800 студија и стручних чланака независних од фармацеутске индустрије и привреде потврђује ове изјаве сведока.
Штете од мобилне телефоније ? www.vetopedia.org/mobilfunk
Одавно постоје хиљаде доказа који су доказали да су зрачење мобилне телефоније, WLAN-а, паметних бројила итд. дефинитивно опасно и штетно по здравље.
Ветопедија наводи хиљаде научних студија о томе и нуди платформу оштећеним сведоцима.
Оснивања масонских ложа ? www.vetopedia.org/freimaurer
Свет је дошао под контролу глобално делујућег терора тајних друштава. Ветопедија помоћу интерактивне светске мапе чини видљивим оснивања масона и њихове међусобне везе.
Ритуално насиље ? www.vetopedia.org/rituelle-gewalt
Стотине хиљада преживелих и сведока извештавају о глобално делујућој елитној секти која чини незамисливо сурово злостављање беба, деце и одраслих. Ветопедија пробија ћутање и документује оно што системски медији прећуткују, укључујући поуздано обезбеђење извора и доказа.
Одузимање деце/трговина децом ? www.vetopedia.org/inobhutnahme
Широм света стотине хиљада деце и младих бивају отргнути из свог окружења и нестају. Ветопедија чини видљивим неоправдана одузимања деце од стране државних органа и даје глас тим судбинама.
Профити из криза? www.vetopedia.org/krisenprofit
Ко се богати на рачун становништва током криза – у милијардама до билиона? Преко Ветопедије постају видљиви профитери, њихова позадина и профити.
Жртве фармацеутске и медицинске индустрије? www.vetopedia.org/pharma-medizinopfer
Да ли сте жртва погрешних дијагноза и третмана фармацеутске и медицинске индустрије?
Збирка доказа о штетама свих врста и још много тога…
Желите да поделите своју патњу и учините злочине видљивим? Ваш глас се рачуна! Помозите да се ово јединствено дело у свету прошири и да се попуни међународна база података!
Ветопедија – слободна енциклопедија супротних гласова
Где се савремена историја истинито документује
Више на www.vetopedia.org
од
me.
Извори/линкови: -
Википедија – алат за манипулацију глобалних стратега
Преузмите емисију и додатну опрему у жељеном квалитету:
Текст емисије
преузми
05.11.2026 | www.kla.tv/43175
[Модератор:] У време интернета довољан је један једноставан упит за претрагу па да се у року од неколико секунди добију одговори на готово свако питање. Веома често пут води на једну страницу: Википедију. Оно што је почело као дигитални лексикон, данас је далеко више од тога. Википедија спада међу најкоришћеније изворе на интернету и сматра се највећим онлајн лексиконом на свету. Али на ову платформу у својим истраживањима не наилазе само људи. Википедија у 2025. години бележи пораст броја прегледа од 50 процената, који се приписује све већој употреби од стране вештачке интелигенције. Показује се јасан тренд ка индиректном коришћењу Википедије путем кратких одговора претраживача и апликација вештачке интелигенције. Википедија стога одавно није само лексикон који читају људи. Овај онлајн инструмент све више је део дигиталне инфраструктуре знања са гигантским утицајем на цело човечанство, јер – знање је моћ! Википедија се сама хвали као „слободна енциклопедија“. Али колико је та моћ знања заиста слободна? Уз ову емисију водимо вас на узбудљиво путовање иза кулиса Википедије и бацамо поглед на финансијске снаге у позадини, као и на њихове циљеве. Добро дошли на Kla.TV! [Говорник:] Како је све почело [Модератор:] У марту 2000. интернет предузетник Џими Вејлс и докторанд филозофије Лари Сангер покренули су заједнички пројекат. Преко фирме Bomis основали су онлајн енциклопедију на енглеском језику Nupedia. 2001. Џими Вејлс је затим започео пројекат Википедија. Википедија је првобитно била замишљена само као претходна фаза за чланке Nupedia, али је привукла многе актере и развила велику сопствену динамику. Дана 15. јануара 2001. пројекат је коначно постао доступан на сопственој адреси wikipedia.com. Овај дан се данас сматра даном рођења Википедије. [Говорник:] Несебичан пројекат? [Водитељ:] Онлајн енциклопедија је до 2025. обухватала преко 66 милиона енциклопедијских чланака на више од 350 језика. Википедија је тиме највећа онлајн енциклопедија и највећа збирка знања у свету. Увек се изнова истиче такозвани вики-систем, помоћу којег корисници не само да могу да читају Википедијине странице, већ и сами да их мењају. Изглед саме странице је једноставан и не оставља утисак да су на њему радили високоплаћени веб-дизајнери. Тај штедљиви утисак је подржан и позивом на донације – као да су њени управљачи упућени на подршку, као да је реч о непрофитном пројекту несебичних волонтера. Ни речи о милионским новчаним токовима, о суровим интересима највећих финансијера, као и о тајним службама, о којима ћемо одмах говорити. [Говорник:] Манипулација и клевета [Говорница1:] Године 2015. два немачка филмска ствараоца и аутора, Маркус Фидлер и Франк-Михаел Шпер, објавили су документарни филм „Тамна страна Википедије“ – детаљну анализу објективности Википедије. Овај документарац на примеру швајцарског историчара др Данијела Гансера и његових предавања о урушавању Светског трговинског центра 11. 9. 2001. јасно показује да се уноси о одређеним личностима и геополитичким темама циљано манипулишу. У својим истраживањима Маркус Фидлер је такође наишао на то да међу писацима Википедије постоји унутрашњи круг са јасном хијерархијом. Покушаји исправке таквих чланака оцењују се као „вандализам“ или се замрзавају техничким блокадама. На тај начин се спречава објективан и неутралан рад спољних сарадника, а политички непожељни прикази догађаја, особа или веза се цензуришу. [Модератор:] Такође је упадљиво код Википедије да се скоро сви слободни медији и просветитељи, као и резултати истраживачког новинарства, клеветају циљаним коришћењем борбених појмова као што су „теорија завере, односно теоретичар завере“. И то упркос томе што се Википедија према споља представља као „слободна енциклопедија“. Маркус Фидлер долази до закључка да се Википедија користи за веома циљано ширење клевета. [Говорник:] Утицај тајних служби [Говорница1:] Лари Сангер, један од двојице оснивача Википедије, био је до 2002. године активан као „главни организатор“, пре него што је напустио пројекат након једне свађе. Замерио је Википедији да је инструмент контроле америчког естаблишмента, коме припадају и ЦИА, ФБИ и друге америчке тајне службе. Према Сангеру, и тајне службе врше утицај на Википедију. По његовом мишљењу, оне онлајн енциклопедију циљано користе као инструмент у такозваном „информационом рату“. „Имамо доказе да су још 2008. године рачунари ЦИА и ФБИ коришћени за уређивање Википедије“, рекао је суоснивач Википедије. Студент информатике Вирџил Грифит је са своје стране развио програм којим су се ИП-адресе уредника чланака Википедије могле пратити уназад до ЦИА и ФБИ. Касније је осуђен на затворску казну због сајбер криминала. Википедијин суоснивач Лари Сангер је, међутим, лично потврдио да се рачунари ЦИА-е и ФБИ-ја користе за обраду Википедијиних чланака. Рачунари ЦИА-е коришћени су за уклањање броја жртава из Ирачког рата и за уређивање стотина Википедијиних чланака. То је укључивало уносе о бившем иранском председнику Махмуду Ахмадинеџаду, кинеском нуклеарном програму и аргентинској морнарици. Такође, бивши шеф ЦИА-е Вилијам Колби лично је вршио измене у сопственом Википедијином уносу. Притом је успехе наведене тамо приказао повољнијим. А ФБИ је уклонио ваздушне и сателитске снимке америчког војног затвора Гвантанамо на Куби. [Говорник:] Траг моћи [Говорница1:] Други Википедијин суоснивач Џими Вејлс је 2003. године такође био међу оснивачима Фондације Викимедија. Од тада је члан Кураторијума. Исте године Џими Вејлс је пренео права на Википедију на „Фондацију Викимедија“ (ВМФ), непрофитну организацију са седиштем у Сан Франциску, која се редовно финансира великодушним донацијама познатих финансијера као што су Џорџ Сорош или Фондација Рокфелер. Фондацијом управља „Одбор повереника“, управни одбор коме припада и Вејлс. [Модератор:] Вејлса је 2007. године Светски економски форум обучио као МЛАДОГ ГЛОБАЛНОГ ЛИДЕРА. Овај програм је развио оснивач СЕФ-а и високостепени слободни зидар Клаус Шваб. На ове организације и везе ћемо ускоро детаљније ући. [Говорник:] Главни финансијери сви седе у „Комитету 300“. [Модератор:] Википедија поред великодушних приватних донатора као што је Марк Цукерберг има и друге финансијере. Наиме, она се највећим делом финансира преко „Фондације Викимедија“: [Говорница1:] Међу њеним најзначајнијим донаторима је Фондација Алфреда П. Слоуна. Она је финансирала Викимедију од 2008. са преко 14 милиона америчких долара. Од 2011. потпредседник Фондације Алфреда П. Слоуна, Дорон Вебер, има позицију у Кураторијуму Фондације Викимедија. Фондацију је основао Алфред Слоун (1875 - 1966). Он је био члан Комитета 300 – организације која је под председништвом масонске породице Виндзор. Остали чланови овог комитета, који се налази на нивоу 4 међународне масонске хијерархије, спадају међу главне финансијере Фондације Викимедија. На листи највећих донатора Фондације Викимедија, која је власник Википедије, даље се наводе Фондација Рокфелер, Гугл и Епл. Међу осталим донаторима налази се и Фондација Гејтс. Династија Рокфелер припада најмоћнијим масонским породицама света. Фондацију Гејтс основао је високорангирани масон Бил Гејтс, члан масонске ложе Роза Стела Венторум. Дејвид Рокфелер старији, Дејвид Рокфелер млађи, као и Бил Гејтс, такође су чланови Комитета 300. Још један донатор, између осталог са донацијом од 2 милиона америчких долара 2018. године, јесте амерички милијардер Џорџ Сорош. Фондација Отворено друштво ОСФ Џорџа Сороша већ је 2008. године пружила средства Фондацији Викимедија. Сорош је такође члан Комитета 300. Поред тога, Сорош је, уз Фонд браће Рокфелер и Фондацију Форд, значајан финансијер скандалима обавијене Фондације Тајдс, која је између осталог управљала фондом Фондације Викимедија у износу од 62,9 милиона долара 2021. године. Фондација Тајдс добила је називе као што су „Џорџ Сорошов омиљени управник новца“, на немачком „George Soros' bevorzugter Finanzverwalter“, или „организација тамног новца“, јер је прикривала везе између донатора и финансираних организација. Мелиса Хагеман, која је 2015. именована у саветодавни одбор Фондације Викимедија, такође је била виши програмски менаџер у Фондацији Отворено друштво, коју води Сорош, скраћено ОСФ. Такође је Етан Цукерман, учесник ВЕФ програма Global Leaders for Tomorrow 2003. и Young Global Leaders 2005, Посебни саветник председника Фондације Отворено друштво и од 2007. године члан саветодавног одбора Викимедије. Међу годишње наведене велике донаторе Фондације Викимедија такође спадају технолошки гиганти Епл, Мајкрософт и Гугл. Али иBlackRock, JPMorgan, Pfizer, Walt Disney и Банка Америке припадају финансијерима. Масонске везе ових организација су документоване на www.vetopedia.org. [Говорник:] Закључак до сада [Модератор:] Очигледно је да Википедија није несебичан пројекат волонтерских програмера. Напротив, реч је о гигантској бази података чији уноси имају огроман утицај на размишљање човечанства. Било преко резултата вештачке интелигенције или интернет претрага, не може се заобићи Википедија. Ко контролише ову базу података, може стећи значајан утицај на то које информације људи примају и како формирају своје мишљење. Утолико је важније бавити се позадином и интересима финансијера. При томе упада у очи да масонство, Комитет 300, Светски економски форум и Млади глобални лидери играју велику улогу. [Говорник:] Различити интереси? Пре ће бити да није тако… [Модератор:] Ко се бави структуром моћи самозване „светске елите“, утврдиће да све поменуте организације чине пирамидалну структуру моћи и на крају следе заједнички циљ. У свом говору на 22. АЗК, оснивач Kla.TV Иво Сасек је импресивно изложио како је овај „масонски клуб“ устројен и какав се зао циљ следи. За боље разумевање целине топло препоручујемо овде приказану емисију у пуној дужини: Тајно учење високостепених масона: „Сатана је Бог“. [https://www.kla.tv/39402] [Иво:] „Зато постоји толико дефиниција скривене светске владе. За једне је то Билдерберг група, за друге Комитет 300 или ЦФР, па опет Светски економски форум или тренутно све више свеобухватна хоботница: БлекРок, Вангард, Стејт Стрит и слично. (...)“ На крају се ради о клубу. Мора се једноставно разумети да је веома много тога што нам се представља као такмичарска борба, било на политичком, економском, научном, верском или чак војном нивоу, у ствари само различите функције једног те истог система светске владавине. Све до ратних игара, са жртвовањима. Ако сада мало прођемо кроз ове масонске организације у њиховој пирамидалној структури одозго надоле, онда само следимо црвену нит структуре моћи са њеним јасно прописаним областима задатака. То су сви органи који се међусобно допуњују једног те истог такозваног „клуба светске владавине“. На самом врху пирамиде влада такозвани „Савет 3“. (...) [Модератор:] Иво Сасек у даљем тексту објашњава структурни успон пирамиде моћи и затим показује где се налази Комитет 300. Сећамо се повезаности неких Википедија актера са овом организацијом. [Иво:] „Затим долази ‚Комитет 300‘, чијим председавањем руководи шеф британске краљевске куће. Овде се окупљају црно племство, најбогатије породице западног света, које, као што је познато, већ вековима радо контролишу своје владе. Неке значајне чланове видите приказане позади. Да, ту су. То су неки чланови.“ [Модератор:] Овде приказана пирамида у потпуности представља структуру моћи такозваних светских владара, при чему се мора напоменути да групација која је постављена испод није у потпуности упућена у тајне групације изнад ње. Стога регионалне масонске групације овде нису наведене. Оне немају појма о укупној конструкцији и на многим местима обављају драгоцен посао за друштво. [Говорник:] Завршни закључак [Модератор:] Драги гледаоци, Википедија је очигледно манипулативно средство у рукама неколицине појединаца и организација које дефинитивно не мисле добро свету. Актери чине огроман, углавном затворен круг моћи. Они следе сопствене агенде, режирају ратове у којима подједнако профитирају од разарања и обнове. Манипулацијом медија које поседују прикривају своје злочине и клеветају критичаре преко платформи као што је Википедија, без и најмањег скрупула. Кла.ТВ је детаљно открила хиљаде примера и изнела на видело организаторе. Као противтежу Википедији, Иво Сасеk из руководства Кла.ТВ-а основао је пре неколико година платформу Ветопедија – енциклопедију која стално расте и истински је слободна, са хиљадама уноса људи и висококвалитетним резултатима истраживања. Поред оштећења од вакцина, оштећења од мобилне телефоније, искустава ритуалног насиља и многих других ствари, тамо се налази и рубрика Оснивања масонских ложа, платформа која живи од вашег учешћа, без позива на донације, цензуре или манипулативних финансијских сила у позадини. Хвала што нам помажете да Ветопедију попунимо новим уносима, да ширимо ову емисију и створимо јасноћу. [https://www.kla.tv/42289] Ветопедија – слободна енциклопедија супротних гласова Јавно мнење се усмерава. Елитни моћни савези, њихови медији и претраживачи вођени вештачком интелигенцијом одређују актуелне наративе – а они се прихватају као валидна стварност. Међутим, приче о патњи милиона оштећених људи дају другачију слику. Ветопедија даје глас превареном човечанству! Време је да се усмери пажња на светске заверенике и да се обим њиховог деловања учини видљивим светској јавности! Ветопедија објављује извештаје сведока и темељна истраживачка истраживања. Са десетинама хиљада обезбеђених доказа, спреман је свеобухватан приручник за независне анализе лекара, новинара, политичара и научника – који стално расте! Бесплатан приступ је могућ и интернационално: Платформа је припремљена на више од 30 језика. Ово су тематске рубрике Ветопедије: Штете од вакцина ? www.vetopedia.org/impfschaden Преко 100.000 сведока извештава о штетама од вакцина. Више од 800 студија и стручних чланака независних од фармацеутске индустрије и привреде потврђује ове изјаве сведока. Штете од мобилне телефоније ? www.vetopedia.org/mobilfunk Одавно постоје хиљаде доказа који су доказали да су зрачење мобилне телефоније, WLAN-а, паметних бројила итд. дефинитивно опасно и штетно по здравље. Ветопедија наводи хиљаде научних студија о томе и нуди платформу оштећеним сведоцима. Оснивања масонских ложа ? www.vetopedia.org/freimaurer Свет је дошао под контролу глобално делујућег терора тајних друштава. Ветопедија помоћу интерактивне светске мапе чини видљивим оснивања масона и њихове међусобне везе. Ритуално насиље ? www.vetopedia.org/rituelle-gewalt Стотине хиљада преживелих и сведока извештавају о глобално делујућој елитној секти која чини незамисливо сурово злостављање беба, деце и одраслих. Ветопедија пробија ћутање и документује оно што системски медији прећуткују, укључујући поуздано обезбеђење извора и доказа. Одузимање деце/трговина децом ? www.vetopedia.org/inobhutnahme Широм света стотине хиљада деце и младих бивају отргнути из свог окружења и нестају. Ветопедија чини видљивим неоправдана одузимања деце од стране државних органа и даје глас тим судбинама. Профити из криза? www.vetopedia.org/krisenprofit Ко се богати на рачун становништва током криза – у милијардама до билиона? Преко Ветопедије постају видљиви профитери, њихова позадина и профити. Жртве фармацеутске и медицинске индустрије? www.vetopedia.org/pharma-medizinopfer Да ли сте жртва погрешних дијагноза и третмана фармацеутске и медицинске индустрије? Збирка доказа о штетама свих врста и још много тога… Желите да поделите своју патњу и учините злочине видљивим? Ваш глас се рачуна! Помозите да се ово јединствено дело у свету прошири и да се попуни међународна база података! Ветопедија – слободна енциклопедија супротних гласова Где се савремена историја истинито документује Више на www.vetopedia.org
од me.