Politics (србски)

Једна светска влада УН-а помоћу агенде 2030?

23.09.2023

23.09.2023

Једна светска влада УН-а помоћу агенде 2030?

„Шта УН доноси глобалној заједници? Да ли је постигнут главни циљ наведен у својој повељи? Да ли подстиче мирна друштва са Агендом 2030? И какав утицај има породица Рокфелер на УН? У овој емисији вас водимо на узбудљиво путовање, на почетак ове владине организације и сазнању, како под плаштом лепих речи стварно изгледа и шта нас чека у будућности ако се реализују стварни циљеви Агенде 2030.“ [continue reading]

License:

Creative Commons License: Attribution CC BY

Једна светска влада УН-а помоћу агенде 2030?

23.09.2023 | www.kla.tv/27065

Генерална скупштина Уједињених нација састаће се у Њујорку од 19. септембра до суботе, 23. септембра, и у уторак, 26. септембра 2023. године. Оснивање УН и њена историја Предходник Уједињених нација или УН била је Лига народа, која је основана 1920. после Првог светског рата. Њен званични циљ је био „подстрекнути међународну сарадњу и постизање мира и безбедности“. Дана 18. априла 1946. Лига народа је распуштена на својој 21. скупштини. Замењена је оснивањем Уједињених нација. Према њиховој повељи, обезбеђивање мира у свету остаје један од најважнијих задатака УН. Да ли је то тачно или се под овим велом УН користе за успостављање једне светске владе? Цитат који се односи на Дејвида Рокфелера поставља питања у вези с тим. 1994. године, пред Економским комитетом Уједињених нација, рекао је: „Ми смо на почетку глобалне трансформације, све што нам треба је права свеобухватна криза и нације ће пристати на Нови светски поредак.” Ако је претпоставка да УН помажу у изградњи „једне светске владе“, онда између породице Рокфелер и УН мора постојати веза. УН и породица Рокфелер Занимљиво је знати да је Рокфелерова фондација била кључна у обликовању начина на који је свет организован након Другог светског рата. То су биле студије Council on Foreign Relations , које је финансирала Рокфелерова фондација и на крају су између осталих довеле до стварања Светске банке, НАТО-а и УН-а. Још је претходнику УН, Лиги нација, Џон Д. Рокфелер поклонио библиотеку. Генерални секретар УН-а, Ban Ki-moon је ово поменуо у говору 2012: Џон Д. Рокфелер је такође поклонио имање, 7 хектара на источној обали Менхетна, на које је 24. октобра 1949. године постављен камен темељац за седиште УН у Њујорку. Фондација Рокфелер је заједно са породицом Рокфелер имала и има значајан утицај на стварање и развој УН. То већ показују и везе са последња три генерална секретара УН: Кофи Анан је био генерални секретар УН од 1997. до 2006. године. Добитник је Дејвид Рокфелерове награде, David Rockefeller Bridging Leadership Award, 2009. године. Био је присутан на представљању мемоара Дејвида Рокфелера, а изјава Рокфелерове фондације после његове смрти је гласила: „Кофи Анан је био један од наших најдужих и најјачих партнера“. Бан Ки Мун је био генерални секретар УН од 2007. до 2016. Овде се види како се састаје са Дејвидом Рокфелером. António Guterres је генерални секретар УН од 2017. године. На приказаним фотографијама састаје се са Аријаном Рокфелер и Дејвидом Рокфелером јуниором. Агенда 2030 А сада о агенди 2030 – шта стоји иза ње и које циљеве УН имају са њом? Актуелни састанак служи да се размотри примена агенде 2030 са њених 17 циљева за дугорочни развој. Да ли је досадашња примена агенде 2030 показала да УН желе напредак глобалне заједнице? Или ће њихово спровођење постепено одвести свет у провалију или, другим речима, у једну светску владу? Следе кључне тачке агенде 2030 које би требало детаљније размотрити. 16. кључна тачка је: „Подстицати мирна и инклузивна друштва за дугорочни развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, одговорне и инклузивне институције на свим нивоима.” Тачка 16.9 каже: До 2030. обезбедити да сви људи имају правни идентитет, посебно путем регистрације рођења. Ова тачка, односно стварање јединственог правног или дигиталног идентитета за све људе на свету, већ је у пуном јеку са ИД2020. ИД2020 планира као допуну државног система транс-национални дигитални идентитет. Овде треба да се сакупе сви подаци о појединцу: цертификати о образовању и вакцинацији, материјално стање; налози на фејсбуку, подаци које производи паметни телефон. Thomas Röper о овоме: То значи да је потпуна и крајња контрола читавог човечанства упакована [...] у лепе речи. И није цела ствар фантазија или само дискусија, то су циљеви које су УН одлучиле, на чијој се примени ради и троше милијарде. Веза са породицом Рокфелер је такође евидентна код ИД2020. Рокфелерова фондација је једна од централних организација која стоји иза ИД2020. Финансирање агенде 2030 Према сопственим изјавама, УН треба пет до седам билиона долара годишње за финансирање агенде 2030, односно 5.000 до 7.000 милијарди долара. Према УН, да би се ове огромне суме ставиле на располагање, потребно је, између осталог, да се подстиче јавно-приватно партнерство, још један циљ агенде 2030! Јавно-приватно партнерство Шта то значи да се подстичу јавно-приватна партнерства? Thomas Röper у својој књизи детаљно описује ово и пише: (стр.46) „Ради се […] о томе да се корпорацијама да више утицаја на УН. Или, геополитички речено, ради се о повећању моћи корпорација на рачун националних држава. Корпорације хоће да поставе правила и да више не морају да поштују законе националних држава. Дугорочно, они желе да обезвласте националне државе (а посебно њихове парламенте, који могу да доносе законе који би им сметали). Да би се прикрило ово подривање демократије, измишљају се термини који лепо звуче попут 'јавно-приватног партнерства', што умирује јавност." Поред великих корпорација, у оквиру јавно-приватног партнерства треба се повећати и утицај олигарха. Thomas Röper схвата олигархе као људе и организације које кроз своје богатство „остварују власт над неким регионом“, као што су Рокфелерова фондација или Светски економски форум. Још у јуну 2019. године, Светски економски форум и УН потписали су споразум о стратешком партнерству за убрзање спровођења агенде 2030. Разне организације, на пример преко УН, отворено теже светској моћи. Ово никако није претеривање, сматра Röper. У Немачкој се, на пример, такође активно ради на потпуном укидању демократије, како се наводи у документу Савезног министарства унутрашњих послова под називом „Повеља паметног града“. Ово је објављено у мају 2017. и доступно је Kla.TV. Тамо, под насловом „Визија хиперповезане планете“ пише као тачка 6: Post-Voting Society: „Пошто знамо тачно шта људи раде и желе, постоји мања потреба за изборима, за већином или за гласањем. Подаци о понашању могу заменити демократију кроз систем друштвених повратних информација." У будућности би људи требали бити дигитално сажети и контролисани тако темељно да се из података може извести оно што већина жели. Разлог да се више не морају одржавати избори или да се одлуке доносе без избора. Укратко, чини се да се „дугорочни циљеви развоја УН“ заправо односе на споро, али постојано повећање моћи и утицаја УН. Зато што се државама корак по корак одузима власт. Демократија и на крају националне државе се постепено укидају. С обзиром на почетке УН и очигледан утицај Рокфелер фондације, поставља се питање: да ли је стварање једне светске владе био један од њених скривених циљева од почетка? Сада зависи да ли ће се народи пробудити и да ли ће људи поново узети своју судбину и судбину своје земље у своје руке. Људи морају да знају ове везе и планове иза УН и њихове агенде 2030 на којој раде. Зато проширите ову поруку што је могуће шире.

from ch.